Izuzetno je uobičajeno da se stopala znoje zbog vežbanja, vrućine, nošenja zatvorene obuće ili jednostavno genetike. Uopšteno, znojna stopala nisu pretnja niti pokazatelj osnovnih problema.

Ali znojna i mokra stopala tokom dužeg perioda mogu omekšati kožu i oslabiti njenu odbranu, dok obuća i čarape zadržavaju toplotu i vlagu. To takođe može podstaći razvoj gljivica, naročito tamo gde su prsti blizu jedan drugom.

To ne znači nužno da znoj sam po sebi „izaziva“ gljivične infekcije, jer je taj odnos donekle složen. Znoj ima ulogu u stvaranju sredine pogodne za razvoj gljivica, ali na to utiču i drugi faktori kao što su higijena, izbor obuće i čarapa, izloženost vlažnim javnim podovima, oštećena koža i to koliko često se menjaju obuća ili čarape.

Koliko dugo stopala ostaju znojna može uticati na njihovo zdravlje

Pošto stopala imaju mnogo znojnih žlezda, znojenje stopala je normalno. Ali problemi počinju kada znoj ne može da ispari; tada koža postaje mokra, a obuća i čarape mogu zadržati tu vlagu, naročito u tesnoj obući, uz sintetičke čarape i/ili kada se nose dugo.

Kada koža dugo ostaje vlažna, može omekšati, upaliti se ili pucati. Sitne pukotine i/ili oslabljena koža olakšavaju gljivicama da prodru. Takođe, vlažna koža između prstiju je posebno rizična jer je taj prostor obično zatvoren, topao i duže ostaje mokar.

Znojna stopala mogu dovesti i do neprijatnog mirisa, mada to ne znači nužno da imate gljivičnu infekciju. Miris je najverovatnije posledica delovanja bakterija na znoj na koži; međutim, ako uz neprijatan miris postoje svrab, perutanje, pucanje, peckanje ili crvenilo, dobro je proveriti stanje.

Razumevanje prave veze između vlage i atletskog stopala

Gljivične infekcije, poput atletskog stopala, uspevaju u toplim, vlažnim područjima, a znojna stopala mogu doprineti takvoj sredini – naročito ako su vam stopala ceo dan bila zatvorena u paru vlažnih cipela.

Rizik se povećava kada su znojna stopala povezana sa drugim faktorima, kao što su stalno nošenje istog para cipela, nepresvlačenje vlažnih čarapa, hodanje bosih nogu po javnim tuševima ili sitne ogrebotine na koži. Rizik od širenja gljivica postoji i ako ste stali na prljav pod ili dodirnuli prljav pod, peškir, čarapu ili cipelu.

Važno je sledeće: znojna stopala mogu doprineti riziku od gljivične infekcije, ali sama po sebi nisu uzrok. Možete imati znojna stopala bez gljivičnog problema. Takođe možete dobiti gljivičnu infekciju iz razloga koji nemaju veze sa jakim znojenjem, na primer ako je pokupite na vlažnom javnom mestu.

Mit 1: „Znojna stopala su siguran znak gljivičnog problema“

Nije tačno. Znoj može biti samo znoj. Mnogi faktori, poput vrućine, vežbanja, stresa, obuće koja ne diše dovoljno i lične fiziologije, mogu dovesti do znojenja stopala.

Gljivični problem je verovatniji kada primetite promene na koži, kao što su svrab, perutanje, ljuskanje, crvenilo, peckanje ili stvaranje krasti između prstiju. Može se pojaviti osip koji ne prolazi, suva perutava koža na tabanima, pa čak i promene na noktima.

Sam znoj ne ukazuje na gljivičnu infekciju. Obratite pažnju na znakove problema pre nego što pretpostavite najgore.

Mit 2: „Samo aktivni ljudi dobijaju atletsko stopalo“

Naziv „atletsko stopalo“ može sugerisati da ovo stanje pogađa samo aktivne ljude. Iako su sportisti svakako pod većim rizikom jer se češće znoje, nose sportsku obuću i koriste zajedničke svlačionice, nisu oni jedini koji ga dobijaju.

Gljivice se mogu skrivati u javnim tuševima, oko bazena, u javnim svlačionicama ili drugim zajedničkim prostorima. Ako dan provodite u zatvorenoj obući, možete primetiti više vlage oko stopala, posebno ako se stopala znoje.

Iako je ovo stanje uobičajeno, ono nije povezano sa ličnom higijenom i ne znači da ste prljavi ili nemarni, već samo da ste bili izloženi odgovarajućoj sredini u kojoj gljivice mogu da rastu.

Mit 3: „Neprijatan miris stopala ukazuje na gljivični problem“

Iako miris stopala može biti neprijatan, on nije nužno povezan sa gljivicama. Neprijatan miris stopala je češće povezan sa nakupljanjem znoja i bakterija. Stopala se mogu znojiti, a bakterije će se razmnožavati kada su zatvorena u obući.

Ako su gljivice prisutne, miris se takođe može javiti, ali sam miris ne treba da bude razlog za zabrinutost. Drugi simptomi na koje vredi obratiti pažnju uključuju:

• svrab
• perutanje ili pucanje kože
• bol
• promenu boje kože

Ako nema svraba ili osipa, verovatno nemate gljivični problem; miris će se verovatno smanjiti nakon što operete i osušite stopala, promenite čarape i rotirate obuću.

Mit 4: „Stopala treba da osušim samo jednom dnevno“

• U zavisnosti od količine znojenja, možda će biti dovoljno da stopala osušite jednom dnevno posle tuširanja. Ali možda ćete morati češće da kontrolišete vlagu.
• Obavezno osušite prostor između prstiju, jer često ostaje vlažan čak i posle tuširanja. Nakon pranja, vežbanja ili plivanja, osušite prostor između prstiju pre nego što obujete čarape i/ili cipele.
• Može biti korisno da tokom dana promenite čarape, posebno ako vežbate, jer vlažne čarape možete nositi satima i tako zadržavati vlagu uz kožu.

Mit 5: „Ako imate znojna stopala, uvek treba da budete bosi kod kuće“

Hodanje bosih nogu kod kuće može biti korisno jer omogućava stopalima da dišu i omogućava čarapama/obući da isparavaju vlagu. Međutim, hodanje bosih nogu napolju možda nije uvek najbolji izbor.

Važno je napomenuti da hodanje bosih nogu na javnim, vlažnim mestima kao što su ivice bazena, svlačionice ili javni tuševi može dovesti stopala u kontakt sa gljivicama. Papuče za tuširanje ili japanke mogu pružiti određeni nivo zaštite.

Hodanje bosih nogu kod kuće na prikladnim mestima može koristiti stopalima, dok sandale za tuširanje u vlažnim javnim prostorima mogu pomoći u sprečavanju razvoja atletskog stopala.

Dakle, šta kaže nauka i koje su uobičajene preporuke?

Uobičajeni savet je da se stopala održavaju suvim, da imaju protok vazduha i da se ne dele stvari koje mogu preneti infekciju. Ovi koraci neće u potpunosti sprečiti pojavu gljivica, ali mogu smanjiti rizik.

Jednostavna biološka činjenica je da gljivice više vole topla i vlažna okruženja sa malo protoka vazduha. Zato unutrašnjost cipela, čarape i prostor između prstiju pominjemo kao mesta koja mogu pogodovati gljivicama. Zato preporučujemo pranje i sušenje stopala, jednostavan ali koristan postupak.

Postoje tvrdnje da obuća koja propušta vazduh manje verovatno zadržava gljivice. Čarape koje odvode vlagu mogu efikasnije pomerati vlagu od površine kože nego druge vrste čarapa. Potpuno sušenje obuće pre ponovnog nošenja takođe može biti koristan korak. Nije iznenađujuće što stručnjaci preporučuju da se čarape, obuća ili peškiri ne dele.

Šta onda treba uraditi? Šta može da uradi osoba sa znojnim stopalima?

1. Koristite čarape koje odvode vlagu. Čarape mogu imati određen uticaj. Čarape koje odvode vlagu mogu održati stopala suvljim nego čarape koje dopuštaju da vlaga ostane na površini kože. Neki ljudi više vole sportske (sintetičke) čarape, dok drugi biraju mešavine vune. Najbolji izbor zavisi od toga koliko vam se stopala znoje.
2. Nemojte nositi isti par cipela svaki dan. Cipele treba da se osuše. Stalno nošenje jednog para možda to ne omogućava, pa naizmenično koristite više pari. To je posebno važno ako ste na poslu, bavite se sportom ili inače nosite obuću duže tokom dana.
3. Osušite prostor između prstiju. Bilo da se kupate, plivate ili samo vežbate, obavezno osušite stopala nakon toga, uključujući prostor između prstiju, jedno od mesta gde se gljivični problemi najčešće zadržavaju.
4. Promenite čarape posle vežbanja. Ako nosite čarape koje su vlažne, prelazak u suve čarape može pomoći. Ponesite rezervni par na posao, u teretanu ili na put ako vam se stopala jako znoje.
5. Nosite papuče u javnim vlažnim prostorima. Tuševi i svlačionice mogu biti pogodna mesta za razmnožavanje gljivica. Nošenje sandala za tuširanje može pomoći.
6. Potpuno osušite obuću. Ako su cipele vlažne ili imate problem sa mirisom, pustite ih da se osuše pre nego što ih ponovo obujete. Vađenje uložaka ili odvezivanje pertli i stavljanje obuće na suvo, provetreno mesto može pomoći. Izbegavajte da znojne cipele dugo ostavljate na dnu sportske torbe ili u gepeku automobila.

Uobičajene stvari koje mogu povećati šanse za razvoj gljivične infekcije.

• Ostavljanje vlažnih čarapa na stopalima tokom dužeg perioda Kada satima nosite vlažne čarape, one zadržavaju vlagu uz kožu i mogu izazvati iritaciju stopala, što može stvoriti sredinu pogodnu za gljivice.
• Obuvanje cipela na mokra stopala Možda nećete uvek primetiti da su vam stopala vlažna, ali čak i ako su samo malo mokra, to će održati i čarape i cipele vlažnim, što je pozivnica za gljivice. Steknite naviku da osušite stopala pre nego što ponovo obujete cipele.
• Nošenje cipela sa mokrim čarapama Kada obuća zadržava vlagu i znoj posle dugog dana ili napornog treninga, nemojte je ponovo nositi ako su vam čarape još vlažne od prethodnog dana.
• Ignorisanje ispucalih, perutavih ili svrbljivih stopala ili noktiju Ako na stopalima imate ispucalu, perutavu ili svrbljivu kožu, to može biti znak da se ispod površine dešava nešto što treba rešiti, naročito ako traje duže. To ne znači uvek da imate gljivičnu infekciju. Ali uvek obratite pažnju ako su vam stopala ispucala, perutaju se ili svrbe tokom dužeg perioda.
• Deljenje čarapa, obuće i peškira Deljenje stvari kao što su obuća, čarape ili peškiri može omogućiti prenos gljivica ili bakterija na drugu osobu. Preporučuje se da svako ima svoje peškire, obuću i čarape.
• Neproveravanje simptoma pre samolečenja Nemojte pretpostavljati da imate gljivice ako vas nokti na nogama svrbe ili ako vam stopala pucaju ili se perutaju. Ekcem, alergije, trenje, iritacija i druga stanja kože takođe mogu izazvati simptome na stopalima. Najbolje je potvrditi uzrok simptoma pre nego što pokušate sa tretmanima koji možda nisu odgovarajući.

Znajte kada treba biti oprezan ili se obratiti lekaru.

Neki blaži problemi sa stopalima rešavaju se osnovnom higijenom i kontrolom vlage. Ipak, razmotrite medicinski savet ako simptomi traju, pogoršavaju se ili se šire. Poseban oprez je opravdan kada postoje bol, otok, iscedak, gnoj, otvorene rane, značajne pukotine ili drugi simptomi infekcije. Osobe sa dijabetesom, lošom perifernom cirkulacijom, oslabljenim imunim sistemom ili postojećim hroničnim dermatozama treba pažljivije da prate svaku promenu na stopalima. Promene na noktima nogu (zadebljanje, promena boje, lomljivost ili odvajanje) mogu biti povezane sa gljivičnim oboljenjima noktiju, iako i druga osnovna stanja mogu imati slične efekte. Zdravstveni radnik je u najboljem položaju da utvrdi da li je nokat inficiran i da li su gljivice uzrok.

Mitovi i činjenice ukratko

Činjenica: Dugotrajna vlažnost je jedan od faktora uključenih u gljivične infekcije noktiju u toploj vlažnoj obući ili između prstiju.

Zabluda: Znoj znači infekciju Znojenje samo po sebi ne znači gljivice; mnogi ljudi imaju znojna stopala i nemaju gljivičnu infekciju.

Pogrešno: Samo prljava stopala dobijaju gljivične probleme Ove infekcije nisu znak prljavštine. To je veoma čest problem kože koji nastaje kada gljivica dođe u kontakt sa pogodnom sredinom za rast.

Razmotrite: Suština je u suvoći, čistim čarapama i čistoj obući.

Jednostavne preventivne mere su:

• Svakodnevno perite stopala
• temeljno osušite stopala
• često menjajte čarape
• redovno menjajte obuću
• zaštitite stopala u zajedničkim vlažnim prostorima kao što su tuševi i prostori oko bazena.

Zaključak: Znoj nije problem – vlažna obuća jeste

Normalno je da se stopala znoje i znojna stopala ne znače nužno da postoji gljivični problem. Važna je dugotrajna vlaga zarobljena u obući ili između prstiju. Sprečavanje gljivičnih infekcija noktiju ne mora biti teško niti zastrašujuće. Dovoljno je da stopala budu čista i suva, da promenite vlažne čarape, otvorite obuću da se provetri i osuši kada imate priliku i da izbegavate hodanje bosih nogu po mestima po kojima drugi ljudi hodaju bosi, a koja su obično mokra. Ovi koraci su jednostavni, efikasni i ne otežavaju pridržavanje rutine. Fokus je jednostavno na vlažnim stopalima; znoj i znojenje stopala u ovom slučaju nisu neprijatelji zdravih stopala. Ovim jednostavnim koracima možete održati stopala zadovoljnijim i imati manje nepotrebnih briga.